Први и старији, Сава Гердец, рођен у Вршцу 1882г., а у истој деценији и Бора Костић, први српски шаховски велемајстор рођен 1887г., па је Вршац Божјом вољом изнедрио два шаховска генија значајна, свако на свој начин, за планетарни шаховски свет. Обојица су у својим школским данима научила да играју шах, па их је њихов редак шаховски таленат учинио љутим ривалима за шаховском таблом, али и великим другарима и искреним пријатељима ван ње.
Пре првог светског ратa, након стицања дипломе инжењера рударства – металургије, Сава Гердец одлази у Америку, где ради у челичани у Гери, Индијана. Нешто касније, Бора Костић, одлази 1914г. прво у Аргентину, из које одлази 1915г.у Америку, у којој непрекидно борави до септембра 1919г, где користи прилику да види свог доброг пријатеља Саву Гердеца, са којим тада игра многе маратонске шаховске мечеве. Инж.Сава Гердец је несумњиво био изузетно јак шахиста, иако никад није учествовао на неким значајнијим шаховским турнирима, јер је био потпуно посвећен своме послу. Он једноставно није желео да игра са шаховским сатом, нити да игра на турнирима. Говорио је, да се он само забавља играјући шах, да нема времена да се такмичи, а и да осим Боре Костића, нема достојног противника.
Остаје непознато, како је пристао да игра на само једном турниру Америчких шаховских мајстора у Питсбурга, граду челика, 1924г., где је од 25 учесника забележио 23 победе и један реми, без изгубљене партије. ао победник турнира добио је скупоцени пехар и име му је званично унето у списак америчких мајстора. После тог турнира, дошло је и до пријатељског шаховског сусрета, без шаховског сата, са тадашњим америчким шампионом Френком Маршалом, где је од седам партија, Сава добио пет и две изгубио. Забележено је да је играо и слободне “кафанске” партије са Капабланком, где је од три партије, две изгубио и једну добио. Ови резултати само потврђују огроман шаховски потенцијал и шаховску снагу Саве Гердеца. Више никада није наступао или залазио на турнирска борилишта, одбијајући врло примамљиве финансијске понуде разних тадашњих шаховских мецена, којима је била добро позната шаховска снага овог потпуног шаховског аматера. На списку оних које је побеђивао, у слободним кафанским партијама или симултанкама, били су Хозе Раул Капабланка, Аљехин, Френк Маршал и наравно Бора Костић, који је сам причао да са Савом има негативан скор! Инж.Сава Гердец посећује родни Вршац 1938г., где је дошло и до неизбежног меча двојице другара и пријатеља. Те 1938г. Бора Костић је освојио првенство Југославије у Љубљани (испред Др.Видмара, Пирца и др.), био је у пуној шаховској снази, а изгубио је меч од Саве Гердеца са 7:1, што само по себи говори о изузетној шаховској снази овог аматера.
Сава Гердец је несумњиво био најјачи светски шаховски аматер, јер у прилог томе иду скалпови два светска шаховска првака и победе над шаховским првацима Америке и Југославије! Инж.Сава Гердец је могао да има завидну шаховску каријеру, можда чак и шаховску круну светског првака, јер је било очигледно да има снагу врхунског шаховског велемајстора, а зашто то није хтео или желео, остаће једна од тајни коју је са собом однео у гроб. Мало је, или никако, познато, да је Сава Гердец дочекивао и радо помагао нашим шахистима, који су долазили у САД. На познатом велемајсторском турниру у Њујорку 1927г., биo је „тајни секундант“ др.Милану Видмару. Последњи наш шахиста, коме је Сава организовао велику симултанку у Чикагу 1952г., био је велемајстор Светозар Глигорић. Сава Гердец је био добар пријатељ са Николом Теслом. Са Михајлом Пупином је био велики пријатељ, који су се међусобно врло поштовали и често дружили и састајали. Као Војвођани, Михајло Пупин, као председник и Сава Гердец, као потпредседник, у одбору Војвођанских исељеника у САД, основаном јануара 1919г., раде на прикључењу Војводине осталим деловима наше земље, као и на дефинисању границе Војводине према Румунији. Захваљујући великом пријатељству Михајла Пупина и америчког предсeдника Вудра Вилсона, у томе су имали значајне успехе, повољне за нашу земљу.
Своје пензионерске дане проводио је на ранчу у јужној Калифорнији, у месту Ес Кондида, близу мексичке границе. Те 1969г. лето је било изузетно топло, па је 22.августа избио пожар, који је прогутао и Савин ранч, а само 39 дана касније, после два лакша и једног тешког срчаног удара дошао је и крај пензионисаног 87-годишњег инжењера металургије Саве Гердеца. Локалне новине пренеле су вест о смрти овог најинтересантнијег и најтајанственијег шаховског аматера, који је могао да промени шаховску историју, али је због своје неразумне доследности остао „само“ најјачи светски шаховски аматер за којег зна шаховска историја
