Без икакве сумње, шах се игра у Вршцу још од друге половине XVIII.века. Постоје поуздани подаци да је Јован Поповић Стерија (1806г.-1856г.) знао да игра шах, па чак постоји и веома занимљива анегдота о њему.
Ако знамо да је Јован Стерија Поповић (1806г.-1856г.) написао “Кир Јању”, није тешко разумети да је смислио и следећу шаховску комбинацију.
Током зиме 1828г., уговорио је дописни меч са мађарским мајстором Јаношем Левенталом, који је Стерију и подучавао шаху, па је знао његову шаховску снагу, за награду од 1000 форинти, ако Стерија победи, а 100 би он платио противнику за победу, што је Левентал оберучке прихватио. Потезе које је добијао од Левентала, Стерија је достављао у Париз чувеном француском шахисти Александру Дешапелу (под истим условима, ни један не знајући за ову Стеријину “спекулацију”). Мајстори су прихватили овакве услове јер је Стерија био почетник у овој игри. Стерија је постао „веза“ између два позната играча, било ко да изгуби – Стерија у свакој варијанти добија 900 форинти.
Стерија је „победио“ Левентала, јер му је овај у задњем, од 37 писама, написао само реч „Предајем“ и у истој коверти ставио 1000 форинти. Стерија је следеће године боравио у Пешти, где је уговорио састанак са Левенталом у једном ресторану. Стерија му је пришао и без речи ставио на сто 1.000 форинти и гурнуо их према Левенталу, који је одлучно одбијао да прими новац, док му Стерија није објаснио своју „спекулацију“, достојне једног Кир Јање. Овај догађај је Левентал касније описао, као једну од најлепших шаховских досетки. Тако је Стерија обезбедио себи место и у историји дописног шаха.
Имајући у виду и горњу анегдоту, у Вршцу се игра шах преко два века, јер је неко од многих досељеника, у другој половини XVIII. века, из Немачке, Француске, Италије, Мађарске или неке друге земље, донео у Вршац и шаховску гарнитуру и знање играња шаха. Та чаробна игра је у Вршцу одмах пустила дубоко корење, па је било уобичајено да трговци, фишкали, лекари, занатлије и др. играју шах по кафанама.
То би значило, да је у Вршцу игран шах кроз цео XIX.век, а при крају тог века, рођена су, како се то касније показало, две изузетне шаховске личности.
